Muškarci često ne prepoznaju prve znake bolesti: Šta o zdravlju koje se zanemaruje kažu stručnjaci širom Srbije?
Dodajte Kurir u vaš Google izbor„Nemam nikakve tegobe, znači da sam zdrav.“ „To je normalno za moje godine.“ „Proći će samo od sebe.“ Iza ovakvih rečenica ponekad se kriju ozbiljni zdravstveni rizici. Povodom novembra, meseca posvećenog muškom zdravlju, stručnjaci MediGroup sistema iz Niša, Subotice i Beograda otkrivaju zašto neke bolesti godinama ostaju neprimećene, koje simptome muškarci najčešće zanemaruju i zašto je važno na vreme potražiti pomoć.
Kada govorimo o muškom zdravlju, najčešće pomislimo na bolesti prostate. Međutim, jednaku pažnju zaslužuju i zdravlje srca, metabolički rizici i mentalno zdravlje. Zajedničko im je to što problemi ne moraju uvek da budu očigledni. Dok se pojedine bolesti razvijaju bez simptoma, druge promene muškarci pripisuju stresu, umoru ili godinama, odlažući odlazak lekaru.
Rak prostate može godinama da se razvija bez simptoma
Jedna od najvećih zabluda jeste da ozbiljna bolest mora da izazove bol ili druge jasne tegobe. Kod raka prostate upravo odsustvo simptoma može doprineti kasnom otkrivanju bolesti.
Prim. dr sci. med. Nebojša Stojanović, specijalista urologije, MediGroup Niš, objašnjava da rak prostate često nastaje u perifernoj zoni žlezde, udaljenoj od mokraćne cevi, zbog čega može dugo da se razvija bez ometanja mokrenja.
„Bolesti prostate, uključujući i rak prostate, često se nazivaju 'tihim' bolestima jer se u ranim fazama razvijaju gotovo potpuno bez simptoma. Glavni razlog za odsustvo simptoma leži u samoj anatomiji prostate, dok muškarce od pravovremenog pregleda najčešće odvraćaju predrasude i strah“, objašnjava dr Stojanović.
Posebno upozorava na zabludu da odsustvo tegoba znači da je sve u redu. Ni povišene vrednosti PSA ne znače automatski rak, jer mogu biti povezane i sa benignim promenama ili upalom prostate.
Prema njegovim rečima, razgovor o preventivnim pregledima posebno je važan nakon 50. godine, dok muškarci sa porodičnom istorijom raka prostate treba ranije da se posavetuju sa urologom, u pojedinim slučajevima već od 40. ili 45. godine. Odluka o pregledima i daljem praćenju donosi se na osnovu individualnog rizika.
Srce ne upozorava uvek na vreme
Ni kardiovaskularne bolesti ne moraju da daju jasne znake upozorenja. Dr med. Slaviša Jovanović, specijalista interne medicine, subspecijalista kardiologije, MediGroup Centar Subotica, objašnjava da se promene na krvnim sudovima razvijaju postepeno, tokom više godina.
„Muškarci mogu imati povišen kardiovaskularni rizik bez ikakvih simptoma, obzirom da se ateroskleroza (proces oštećenja arterijskih krvnih sudova) razvija postepeno tokom više godina.“
Među faktorima rizika koji najčešće ostaju neprepoznati izdvajaju se povišen krvni pritisak, visok holesterol i rani stadijumi dijabetesa. Upravo zbog toga srčani ili moždani udar kod nekih pacijenata može biti prva ozbiljna manifestacija bolesti.
Dr Jovanović savetuje redovno praćenje krvnog pritiska, holesterola, glukoze u krvi i obima struka. Važni su i pušenje, gojaznost i porodična istorija srčanih bolesti, a na osnovu ukupnog rizika lekar procenjuje potrebu za dodatnim kardiološkim pregledima.
„Muškarci ne plaču“ – zašto se o mentalnom zdravlju i dalje ćuti?
Dok pojedine fizičke bolesti mogu dugo ostati neprimećene, psihološke teškoće muškarci ponekad svesno prikrivaju, verujući da moraju sami da se izbore sa njima.
Luka Vidojević, psiholog, MediGroup Beograd, objašnjava da poruke poput „Muškarci ne plaču“ ili „Moraš da budeš jak“, koje dečaci često slušaju tokom odrastanja, mogu oblikovati njihov odnos prema emocijama i traženju pomoći.
„Ovakve osobe često se ponose svojom snagom i izdržljivošću čak i u onim situacijama kada je očigledno da je to na njihovu štetu. Pored toga, sklone su da otpisuju važnost telesnih senzacija poput umora, stresa, bola i simptoma bolesti“, ističe Vidojević.
Psihološke teškoće ne moraju uvek da se ispolje kroz otvoreno priznanje da je nekome teško. Ponekad se kriju iza hroničnog umora, nesanice, razdražljivosti, povlačenja iz društva ili preteranog posvećivanja poslu.
Kada takve promene počnu da utiču na svakodnevno funkcionisanje, odnose ili kvalitet života, važno je potražiti stručnu podršku.
„Potpuno je u redu tražiti pomoć kada je ona potrebna i to ne govori ništa o nečijoj vrednosti kao ljudskog bića“, poručuje Vidojević.
O muškom zdravlju se ne ćuti. O njemu se razgovara na vreme.
Iako govore o različitim oblastima medicine, stručnjaci iz Niša, Subotice i Beograda šalju zajedničku poruku: briga o zdravlju ne počinje pojavom ozbiljnih simptoma, već pravovremenim prepoznavanjem rizika i spremnošću da se potraži stručni savet.
Kao najveći privatni zdravstveni sistem u Srbiji, MediGroup kroz mrežu ustanova širom zemlje povezuje stručnjake različitih specijalnosti, omogućavajući pacijentima pristup preventivnim pregledima, dijagnostici i lečenju.
Jer briga o sopstvenom zdravlju nije znak slabosti, već odgovornosti prema sebi i onima koje volimo.
Promo